СТЕЋАК ИЗ ДОБРАШИНЕ

Redakcija
Jun 3
3 min read

Updated: Jun 3

Пише: Марин Цвијетић

У селу Добрашина у рогатичкој општини, (Ковањ > Гучево > Добрашина), на још увијек активном сеоском гробљу пронашао сам један занимљив стећак. Иако је знатно оштећен јер му недостаје један дио, овај средњовјековни надгробни споменик занимљив је из неколико разлога. На двије стране има пластично клесан стари византијски крст. Један крст клесан је на горњој плохи док је други постављен на бочној страни. Мјесто гд‌је се сада налази није оригинална локација. По неким информацијама пронађен је у близини приликом изградње локалног сеоског пута. На том мјесту мрамор није био постављен вертикално као сада обзиром да му је супротна страна од горње плохе на којој је крст, клесана доста грубо па је због тога очигледно да је та страна била на земљи и да је споменик био оригинално у лежећем положају а не у стојећем као што је сада. Други интригантни детаљ је четвероцифрени број уклесан на горњој плохи на којој је и један од крстова. Најзагонетнији детаљ је начин на који је уклесан овај број. Пошто су два броја уклесана наопако, гледајући с лијева на десно, потоје два начина да се број прочита. Овај четвероцифрени број највјероватније представља годину, али о којој је години ријеч остаће за сада мистерија. Иначе, писање текста у огледалу, односно, за читање наопако, није ријеткост на нашим просторима. Постоје стећци гд‌је је комплетан епитаф написан у огледалу. Оно што се може са великом дозом сигурности закључити је да је то дефинитивно православни хришћански споменик. Начин на који је клесан сугерише да потиче из ранијег периода клесања и подизања стећака као надгробних споменика, вјероватно XIII или XIV вијек, и да је, судећи по величини, под њим била сахрањена млађа особа, највјероватније дијете.

Ако окренемо бројеве 3 и 1 па прочитамо читав број с лијева на десно, онда је то број 4391. Пошто се у нашим крајевима дешавало да се на надгробним споменицима и писаним документима понекад уписивала година по старом календару гд‌је се за нулту годину, узимала година Стварања свијета (Јеврејски календар) или Почетка свијета, Anno Mundi, па се од те године рачунало вријеме уназад (ове 2025 године то је година 5785), онда испада да је то по нашем календару година 1394. Обзиром на врсту крстова који су уклесани те на општи изглед овог стећка сасвим је могуће да овај мрамор потиче с краја XIV вијека односно да је подигнут 1394 године, што би значило да је особа умрла те године и да је споменик подигнут 1394. Међутим, дизајн бројева односно фонт не може да буде из Средњег вијека.

У следећој варијанти можемо да окренемо бројеве 9 и 4 па када комплетан број прочитамо у огледалу добићемо број 1934. Дизајн бројева односно фонт не може да буде из Средњег вијека јер бројке изгледају модерно и чак и не личе на бројеве који су се писали старом ћирилицом којом су иначе написани сви текстови на стећцима у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Србији и Хрватској. (Само неколико епитафа написано је на латиници, на групи од 12 стећака у сјеверозападној Босни). Бројеви у глагољици, у обје варијанте, и у облој и у угластој, те у старој ћирилици писани су потпуно другачије и немају никакве сличности са овим бројевима. У овој варијанти, ако се ради о 1934 години, на шта сугерише облик бројева односно фонт, онда је број уклесан накнадно, вјероватно те године, из нама сасвим непознатог разлога. Осим тога нејасно је зашто се неко мучио да два броја уписује наопако, што је такође питање без одговора и за све остале случајеве гд‌је су текстови на стећцима клесани наопако.